IN MEMORIAM Kad javorika cvate… - va spomen na Ivanku Glogović Klarić
Autor: Portal Torpedo 23.01.2022
Od svoje profesorice i kolegice oprostila se naša Rajka Jurdana Šepić...
Riba
bila san.
Nahranila
veću.
Školka
bila san.
Odbolela
Perlu.
Farfala
ku z iglun
su proboli.
Otrok
kega su
po prsteh tukli.
Rožica
ka seme
ni storila.
Voda
ka svojo
more ni našla.
….
Pride tako neko vreme zimsko, ni od sunca ni od dažja, kad ni nebo samo ne zna kamo bi prevagnulo, ši na buru al na jugo, neko vreme ko je moja nona zvala „snežno“ i pride žalostan glas da se je jedna opatijska pjesnikinja otpravila tamo otkuda se niki ne vrnja, da je partila va lepi spomeni Ivanka Glogović Klarić.
Povedala mi je jur da more oćutit kad će sneg. Dan, dva prej, magar niš na to ne spodabjalo, njoj da negdere nutre neki glas od tela, a morda i od duši, prišapne da prihaja sneg. I tako zaspraven i bude. Ćemo l kada znat ča su pjesnici i ča to imaju va sebe, z čen ćute drugačeje i jače se okol sebe pa se pogovaraju z moren i z bregi, z dažjon i snegon i kako j rekal on naš poznati i veli „.. njihove oči velike i nijeme rastu pored stvari, naslonivši uho na ćutanje što ih okružuje i muči.. „ (A.B.Š.).
Ivanka Klarić je bila jedna takova fina duša ka je ćutila besedu i dobro znala š njun ladat, a i po profesije se je bavila z govoron i komunikacijun i generacije opatijske i se okolne dece vadila engleski i hrvacki. I ja san ju prvi put trefila va opatijskoj srednjoj škole. Stroga je bila „Klarićka“, profesorica starega kova, vrhunska profesorica zajiki, vela metodičarka, čuda je davala i čuda iskala. Veli mrav je bila, jako je volela svojo delo i bila sa va njin. Pul nje se j vavek znalo ča je red i rad, ocjena, bod, zač i zač ne, račun i kračun. Hiperuredna i pedantna va glave i va kartah i va robe, lepo ju vidin z finun tankun majicun lih ogrnjenun preko ramena… a čuda puti ju vidin, i još me pot obleje, kako prileće va razred i, prej nego bimo se mi ni snašli ni poseli, oka mahnućega bi storila „kratki kontrolni“, nenajavljeni, onako znenada i vižitala koliko j „engleskeh“ ur, kemu se j za glavu lovit i kemu katridu teplit.
Užala je i poškercat, na prvi april je jedanput bil takov „Blitzkrieg“ kontrolni, grupi A i B da ne prepišujemo, mi se za glavu ćapujemo, a Ivanka zija: „Idemo brzo, grupa A piše „The first..“, grupa B piše „.. of April!“. Nikad neću pozabit kako nas je va deset minuti navadila spelovanje, jedanput zavavek…, i da information nima va množine slovo s, a još su mi negdere i one kartice nepravilneh glagoli „pa ako imaš lazno pet minuti“, rekla je, „al negdere čekaš va file, va čekaonice pa ih sprotu malo prevrti, repetitio est mater studiorum…“.
O Captain! My Captain… thank you so very much indeed.
I kako god je učitelj vadil svoji školani va Dead Poets Society poeziju pišemo i zajiki govorimo zato ča smo judi, i ni tega metra ki more zmerit ni zbrojit koliko vredi neki stih, pjesnikova misal i mod na ki ju je zrekal… a ni ni tega metra ki more zmerit ni pomnožit bogatiju i seme ko pravi učitelj poseje va svoji školani.
Potle smo doznali i da Ivanka Klarić piše, i još kako, i za mićeh i za veleh, da piše prelepi stihi i štorije za decu, da piše po domaći. Vavek je va misleh i va oke imela more i Opatiju, „.. ni biser ni perla, nego suza, vela, vrela, suza jubavi“ to je Ivankina Opatija. Pisala je i scenariji i haiku, kolike nagradi i priznanja dobila, a ki se ne domišja Ivankine antologijske knjigi Tr ši, va koj su se pjesmi od samo dva slova.. „…Ki tr ki je ku tr ku…. Ča bi ka? Bi, bi, se ka bi – ma ni ki!“
Let i let je urejevala knjigi dečjega čakavskega stvaralaštva Čakavčići pul Ronjgi. Jušto tamo pul Matetićevega ognjišća pul Ronjgi smo stotine lepeh ur pasali š njun va kante i škerce, va stiheh, va veseloj kunpanije z Zoranon Kompanjeton, Bertoton Lučićen, Josipon Stanićen, Zdravkun Žeželić Alić, Dušanon Prašeljen….O Captain! My Captain…“.. od brodića leh je pena, na hrbatu od oblaka smiron leti uspomena“ (LJ.P.).
…Znan
bit ću još
zmašćeni mrav
i za dažjon
mavrica.
Zrušeno stablo
i tičica.
Hvala Ivanka, za si „nepravilni glagoli“ i „Blitzkrieg kontolni“, za najboje „kifle slanice“, za si stihi, misli, knjigi, za su bogatiju ku ste nan pustili i neka Van je lahka opatijska zemjica.
Prezet će mravi od mrava bagujić, drevo će zdat, mavrica zablešćit, mlado leto je na vrateh, tići te zakantat i vavek ćemo se znova trefit kad javorika žuto zadiši.
Kad javorika
cvate
moraju bit
baren dve
lumber
da store.
Nemojte
zaboga
bit sami
nanke vi
kad javorika
žuto diši.
Portal PodUčkun.net
